Implantologija

Implanti se nameću kao najbolji i najsavremeniji vid terapije nakon gubitka zuba

Prirodni zubi se nalaze u koštanim čašicama- alveolama. U toku procesa žvakanja, pritisak se sa krunice prenosi na koren zuba a potom na kost.

Ovaj mehanizam prenosa pritiska žvakanja povećava prokrvljenost, a samim tim i ishranu koštanog tkiva. Usled gubitka zuba izostaje i ishrana koštanog tkiva te regije što rezultuje gubitkom tog dela kosti. Upravo zbog ovakvog prirodnog uređenja implanti se nameću kao najbolje i nasavremenije rešenje.

Implanti se sastoje iz tri dela: dela koji se ugradjuje u kost, krunice i dela koji povezuje implant i krunicu-suprastruktura. Deo implanta koji se ugrađuje u koštano tkivo preuzima funkiciju korena zuba i prenosi pritisak žvakanja sa krunice na kost. Na taj način funkcionalna i estetska rehabilitacija najpribližnija pridordnom uređenju.

Intervencija ugradnje implanta je bezbolna i kratka, rutinska operacija. Prednosti:

1. Nema brušenja susednih zuba
2. Nema gubitka koštanog tkiva
3. Uspostavljena se zadovoljavajuća funkcionalna i estetska rehabiltacija

Apikotomija

Apikotomija je oralno-hirusrška intervencija vrha korena zuba. Indikovana je kod hroničnih lezija (infekcija) koje je organizam uspeo da ograniči formirajući granulom ili cistu. Ove lezije ne daju nikakve simptome. Uočava ih stomatolog na rutinskom, kontrolnom, rendgen snimku.

Zašto ih je neophodno ukloniti ako se organizam sam „izborio“?

Ove lezije su prividno mirne, predstavljaju žarište infekcije koje se u svakom trenutku može aktivirati i izazvati dalje širenje mikroorganizama kroz kost. Širenje infekcije praćeno je bolom i otokom u predelu vrha korena zuba, koji ima tendenciju daljeg širenja.

U ovom stadijumu pacijenti se javljaju svom stomatologu, zub se više ne može lečiti i jedina terapija je njegova ekstarkcija uz sistemsku primenu antibiotika. Upravo zbog tih posledica, dok se ne saniraju, ovakvi zubi nisu prihvatljivi za izradu protetskih radova.

Umnjaci, III molari ili narodski rečeno osmice

Poslednji su zubi u nizu gornje i donje vilice. Niču najčešće u ranim dvadesetim, a njihov rast može biti praćen bolom koji ima tendenciju širenja. Pošto su zubi koji poslednji niču, često nema dovoljno prostora za njihovo smeštanje u zubni niz. U tom slučaju mogu delimično izrasti ili pak ostati u kosti.

Kada osmice ne izrastu u potpunosti, deo krunice zuba prekrivaju desni. Ispod desni se nakuplja hrana, koju je pranjem zuba nemoguće ukloniti, nakuplja se i veliki broj patogenih mikroorganizama koji su izazivači infekcije (tzv. Pericorontits). Jedino rešenje je vađenje umnjaka!

Umnjaci koji se nalaze u kosti mogu zauzimati najrazličitije položaje. U odrđenom položaju, osmice mogu ugroziti susedni zub, sedmicu, tako što dovode do razgradnje (potkopavanja, potrošnje) njenog korena. Vadjenje neizraslih umnjaka je hirurško. Operacija je bezbolna, izvodi se u lokalnoj anesteziji i komforna je za pacijenta.